Zašto se endoskopija ne poredi sa drugim pregledima

Kod većine dijagnostičkih metoda lekar posredno posmatra organ, dakle kroz sliku koju daje ultrazvučni snop, kroz rendgenski snimak ili kroz vrednosti u krvi. Endoskopija je u tome jedinstvena, jer lekar direktno, sopstvenim okom i u visokoj rezoluciji, vidi unutrašnju površinu organa, i to u realnom vremenu, a uz to u istom aktu može da uzme uzorak tkiva za analizu ili da ukloni promenu koju je našao. Zbog toga se ni jedan drugi pregled ne može smatrati zamenom, pa se u situacijama u kojima se traži stanje sluzokože debelog creva ili želuca ne postavlja pitanje da li postoji nešto neinvazivnije, jer se neinvazivnim metodama ne može videti ono što se ovde vidi. Iz istog razloga endoskopija ima i preventivnu vrednost koja se meri godinama života, jer se promene koje bi za nekoliko godina postale ozbiljne uklanjaju u toku samog pregleda, dok su još sasvim male.

Kada se radi kolonoskopija i zašto ne treba čekati simptome

Postoje dva različita razloga za kolonoskopiju i vredi ih razdvojiti. Prvi je dijagnostički, dakle kada postoje simptomi, a tu spadaju krv u stolici ili crna stolica, promena u navikama pražnjenja koja traje duže vreme, naizmenični proliv i zatvor, uporan bol u stomaku, neobjašnjiv gubitak telesne mase, malokrvnost bez jasnog uzroka i pozitivan test na skriveno krvarenje u stolici. Drugi je preventivni, dakle kada simptoma nema, a pregled se radi radi ranog otkrivanja promena, i u savremenim preporukama se početak takvog praćenja za osobe prosečnog rizika smešta u period oko četrdeset pete do pedesete godine, uz kraće intervale i raniji početak kod osoba sa porodičnom istorijom, sa prethodno uklonjenim polipima i sa hroničnim inflamatornim bolestima creva. Ključna činjenica koja pacijente najviše motiviše jeste da se promene na debelom crevu razvijaju vrlo sporo, dakle godinama, i da se u ranoj fazi uklanjaju jednostavno, dok se u kasnoj fazi lečenje bitno komplikuje.

Šta se tokom kolonoskopije zaista može uraditi

Za pacijenta je važno da zna da pregled nije samo gledanje. Kada lekar naiđe na polip, dakle izraštaj sluzokože, on ga u velikom broju slučajeva može ukloniti u istom aktu, i to bezbolno, jer sluzokoža creva nema receptore za bol na način na koji ih ima koža, a uklonjeno tkivo se šalje na patohistološku analizu. Isto važi i za uzimanje uzoraka sa mesta koja izgledaju promenjeno, čime se dobija tačna dijagnoza umesto pretpostavke. Uz to se procenjuje stanje sluzokože u celini, dakle da li postoje znaci upale, divertikula, suženja ili izvora krvarenja. Praktična posledica je da jedan pregled često obavi tri posla odjednom, dakle postavi dijagnozu, ukloni promenu i odredi kada je potreban sledeći pregled, a taj interval se određuje na osnovu nalaza, dakle nekome se preporučuje kontrola posle nekoliko godina, a nekome znatno kasnije.

Priprema za kolonoskopiju, dakle deo od koga zavisi ceo pregled

Ovo je najvažniji deo teksta, jer je kvalitet pregleda direktno određen kvalitetom pripreme. Ako crevo nije dobro očišćeno, lekar ne može da vidi sluzokožu, pa se sitne i najvažnije promene mogu prevideti, a u lošijem slučaju se pregled prekida i ponavlja se drugog dana, sa novom pripremom. Priprema se sastoji od dva dela, dakle od prilagođene ishrane u danima pre pregleda i od uzimanja sredstva za čišćenje creva po tačno određenoj shemi. Ishrana se u periodu od otprilike dva do tri dana pre pregleda menja tako da se izbegava sve što ostavlja ostatak, dakle integralne žitarice, semenke i koštunjavi plodovi, kukuruz, kivi, paradajz i drugo voće i povrće sa semenkama i koricama, sirovo lisnato zelenilo i pahuljice, dok se koriste lako svarljiva hrana bez ostatka i dovoljno tečnosti. Poslednjeg dana se prelazi na bistre tečnosti, dakle vodu, čaj bez mleka, bistru supu i bistre sokove bez boje, a izbegavaju se napici crvene i plave boje, jer se njihova boja u crevu može pogrešno protumačiti.

Kako se uzima sredstvo za čišćenje i zašto se shema ne menja

Sredstvo za čišćenje creva se uzima po shemi koju daje ustanova i koja je prilagođena vremenu zakazanog pregleda, a ono što je u savremenoj praksi postalo standard jeste podeljeno doziranje, dakle jedan deo rastvora se pije uveče pre pregleda, a drugi deo rano ujutru na dan pregleda, jer se time postiže znatno bolja preglednost od uzimanja cele količine u jednom navratu. Poslednja doza se završava određeno vreme pre pregleda, jer se pri sedaciji poštuju pravila o praznom želucu. Sredstvo se pije postepeno i uz dovoljnu količinu dodatne bistre tečnosti, a pacijentima kojima je ukus neprijatan pomažu ohlađen rastvor, pijenje kroz slamku i pauza od nekoliko minuta između čaša. Ono što je najvažnije jeste da se shema ne prilagođava po sopstvenoj proceni, dakle ne uzima se manje zato što je već bilo dovoljno stolica, jer je cilj potpuno bistar sadržaj, a ne samo prazno crevo.

Šta se radi sa lekovima koje pacijent redovno uzima

Ovo je pitanje na koje odgovor daje isključivo lekar i tu nema improvizacije. Ono što pacijent treba da uradi jeste da pri zakazivanju prijavi kompletnu terapiju, dakle sve lekove i suplemente, uključujući i one koje uzima povremeno. Postoje tri grupe koje traže posebnu pažnju. Prva su lekovi koji utiču na zgrušavanje krvi, dakle antikoagulantna i antiagregaciona terapija, kod kojih se svaka izmena dogovara sa lekarom koji ih je propisao, jer se procenjuje i rizik od krvarenja i rizik od prekida terapije, a nikada se ne prekidaju samostalno. Druga su preparati gvožđa, koji boje sadržaj creva i otežavaju pregled, pa se po pravilu prekidaju nekoliko dana unapred. Treća su lekovi za dijabetes, jer se sa promenom ishrane i sa gladovanjem menja i potreba za terapijom, pa se doziranje prilagođava uz lekara. Kod pacijenata sa hroničnim bolestima se uz to proverava i kada se uzimaju lekovi za pritisak i za srce, jer se oni po pravilu uzimaju i na dan pregleda, sa malo vode.

Šta znači sedacija i šta pacijent treba da organizuje

Veliki broj pacijenata odlaže endoskopiju zbog straha od nelagodnosti, a upravo je to pitanje danas najlakše rešeno. Pregled se u velikom broju slučajeva izvodi u analgosedaciji, dakle uz lekove koji pacijenta uvode u stanje mirnog i bezbolnog sna, pri čemu se prati zasićenje krvi kiseonikom, puls i pritisak, a pacijent se posle pregleda budi bez sećanja na sam postupak i bez neprijatnosti. To sa sobom nosi nekoliko praktičnih obaveza koje se ne preskaču. Prva je da se poštuje vreme bez hrane i tečnosti koje ustanova odredi. Druga je da pacijent dođe sa pratiocem i da posle pregleda ne vozi, ne upravlja mašinama i ne donosi važne odluke ni potpisuje dokumente do sledećeg dana, jer se dejstvo lekova povlači postepeno. Treća je da se prijave sve alergije, prethodne reakcije na anesteziju i hronične bolesti, jer se prema tome planira sedacija.

Koliko traje pregled i kako izgleda oporavak

Sama kolonoskopija najčešće traje između dvadeset i četrdeset pet minuta, u zavisnosti od anatomije i od toga da li se u toku pregleda uklanja neka promena, a uz pripremu, sedaciju i posmatranje posle pregleda ceo boravak u ustanovi obično traje nekoliko časova. Posle pregleda je normalno da se javi osećaj nadutosti i pojačanog izlaska gasova, jer se crevo tokom pregleda blago širi da bi se sluzokoža videla, a ta nelagodnost prolazi za nekoliko časova, i to znatno brže kod ustanova koje koriste ugljen dioksid umesto vazduha, jer se on iz creva resorbuje mnogo brže. Hrana se posle pregleda uvodi postepeno, po uputstvu, počevši od lakših obroka i dovoljne količine tečnosti. Kod pacijenata kod kojih je uklonjen polip mogu se dati i dodatna uputstva, dakle privremeno izbegavanje težih fizičkih napora i alkohola i pažljivo praćenje simptoma u prvim danima.

Koji znaci posle pregleda traže hitnu reakciju

Komplikacije endoskopije su retke, ali pacijent treba da zna šta se prati, jer rana reakcija menja ishod. Odmah se traži pomoć ako se jave jak i uporan bol u stomaku koji se pojačava, tvrd i napet stomak, obilno krvarenje iz creva, povišena temperatura sa groznicom, uporno povraćanje ili osećaj slabosti sa vrtoglavicom. Sitna količina krvi posle uklanjanja polipa može biti očekivana i o tome pacijent dobija informaciju pri otpustu, ali sve što prelazi taj okvir se prijavljuje. Zbog toga se posle pregleda u sedaciji ne planira put u drugi grad istog dana, nego se prvih nekoliko časova provede blizu, uz pratioca. Nalaz se dobija odmah posle pregleda, dok se rezultat patohistološke analize uzorka po pravilu čeka oko sedam do četrnaest dana, i on je taj koji određuje dalji plan i interval kontrole.

Kada se radi gastroskopija i šta se njome vidi

Gastroskopija je pregled kojim se posmatraju jednjak, želudac i početni deo dvanaestopalačnog creva, a njene indikacije su među najčešćim u gastroenterologiji. Radi se kod uporne gorušice i vraćanja sadržaja, kod bola u gornjem delu stomaka koji ne prolazi, kod otežanog gutanja i osećaja zastajanja hrane, kod uporne mučnine i povraćanja, kod malokrvnosti bez jasnog uzroka, kod sumnje na infekciju bakterijom koja izaziva čir i kod sumnje na netoleranciju glutena. Kao i pri kolonoskopiji, u istom aktu se mogu uzeti uzorci sluzokože i uraditi test na tu bakteriju, a kod pojedinih nalaza se izvode i terapijski postupci. Pregled je posebno važan kod pacijenata sa dugotrajnim refluksom, jer se time procenjuje da li je došlo do promena na sluzokoži jednjaka, a to je informacija koja određuje dalje praćenje.

Kako izgleda priprema za gastroskopiju

Priprema je znatno jednostavnija od one za kolonoskopiju i svodi se pre svega na prazan želudac. Po pravilu se čvrsta hrana ne uzima najmanje šest do osam časova pre pregleda, a bistra tečnost se prekida nekoliko časova pre, prema uputstvu ustanove, jer je za bezbedno izvođenje potrebno da želudac bude prazan. Pušenje se izbegava tog jutra, jer pojačava lučenje. Lekovi se uzimaju po dogovoru, uz posebnu pažnju kod terapije za zgrušavanje krvi i kod preparata koji smanjuju lučenje kiseline, jer oni mogu prikriti nalaz, pa se kod pojedinih indikacija privremeno prekidaju uz uputstvo lekara. Pregled se izvodi ili uz sprej koji lokalno umrtvi grlo, ili u sedaciji, a kod sedacije važe ista pravila o pratiocu i o zabrani vožnje. Mobilne zubne proteze i nakit se pre pregleda skidaju.

Koliko traje gastroskopija i šta pacijent oseća

Sama gastroskopija je kratka, dakle najčešće traje između pet i petnaest minuta, a kod uzimanja uzoraka nešto duže. Uzimanje uzorka sluzokože se ne oseća, jer sluzokoža želuca nema receptore za bol koji bi to registrovali. Kod pregleda sa lokalnom anestezijom pacijent je budan i najneprijatniji deo je početni refleks pri prolazu instrumenta, koji se smanjuje mirnim i dubokim disanjem kroz nos, dok je kod sedacije ceo postupak neprimetan. Posle pregleda je normalno da grlo bude blago neprijatno i utrnulo, pa se hrana i tečnost ne uzimaju dok se dejstvo anestezije ne povuče, dakle po pravilu tridesetak do šezdeset minuta, jer se u tom periodu lako zagrcnuti. Prvi obrok posle toga je lak i mlak, bez vrelog i bez alkohola. Nalaz se dobija odmah, a rezultat analize uzoraka posle nekoliko dana do dve nedelje.

Zašto se ova dva pregleda često rade u istoj seansi

Kod pacijenata koji imaju više simptoma iz gornjeg i donjeg dela digestivnog trakta, ili kod kojih se traži uzrok malokrvnosti, gubitka težine i skrivenog krvarenja, u praksi se često planira izvođenje oba pregleda u istoj seansi i u istoj sedaciji, i to ima nekoliko jasnih prednosti. Prva je da pacijent prolazi kroz pripremu i sedaciju samo jednom, dakle jedan dan bez hrane i jedan dan sa pratiocem umesto dva. Druga je da se ceo digestivni trakt procenjuje u istom danu, pa se dijagnoza postavlja brže i ne gubi se vreme na dva odvojena termina i dva čekanja. Treća je da lekar sagledava celu sliku, jer se pojedini nalazi lakše tumače kada se zna stanje i gornjeg i donjeg dela. Odluka o tome se donosi na konsultaciji, na osnovu simptoma, nalaza i opšteg stanja pacijenta.

Šta se planira pre samog zakazivanja

Da bi pregled prošao bez odlaganja, korisno je pripremiti nekoliko stvari pri zakazivanju. Prvo, kratak opis simptoma, dakle šta se javlja, koliko dugo i šta ih pogoršava. Drugo, sve prethodne nalaze i, ako postoje, prethodne endoskopske nalaze i patohistološke rezultate, jer se prema njima određuje interval. Treće, kompletnu listu lekova i suplemenata. Četvrto, podatke o hroničnim bolestima, alergijama i o eventualnim reakcijama na anesteziju. Peto, podatke o porodičnoj istoriji, jer prisustvo bolesti debelog creva u prvom stepenu srodstva bitno menja preporuke o vremenu i o intervalu. Šesto, organizovanog pratioca i slobodan dan, jer se posle sedacije ne planiraju obaveze. Kada se sve to pripremi unapred, priprema i pregled prolaze mirno, a rezultat je ono zbog čega se pregled i radi, dakle jasan nalaz koji određuje šta dalje. Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled i konsultaciju, jer uputstva za pripremu i za lekove daje ustanova u kojoj se pregled izvodi.