Gvožđe je gradivni deo hemoglobina, belančevine u crvenim krvnim zrncima koja prenosi kiseonik od pluća do svake ćelije u telu. Kada gvožđa nema dovoljno, telo ne može da napravi dovoljno hemoglobina, pa krv prenosi manje kiseonika nego što je organizmu potrebno. Otuda i simptomi koji na prvi pogled deluju nepovezano. Mišići dobijaju manje kiseonika pa se javljaju slabost i zamaranje pri najmanjem naporu. Srce pokušava da nadoknadi manjak tako što brže kuca, pa se javljaju lupanje srca i osećaj nedostatka vazduha. Mozak reaguje glavoboljom, vrtoglavicom, slabijom koncentracijom i osećajem magle u glavi. Gvožđe, međutim, nije važno samo za krv. Ono učestvuje u radu mišića, u imunskom odgovoru, u radu štitne žlezde i u obnavljanju kože, kose i noktiju. Zbog toga se manjak gvožđa oseti i pre nego što hemoglobin padne, kroz umor, opadanje kose, lomljive nokte, ispucale uglove usana i nemirne noge noću. Važno je razdvojiti dva pojma koja se često mešaju. Sideropenija je manjak gvožđa u organizmu, a sideropenijska anemija je stanje u kome je taj manjak toliki da je pao i hemoglobin. Čovek može imati prazne zalihe gvožđa i sve tegobe koje idu uz to, a da mu krvna slika bude još uvek uredna. Zato se gvožđe nikada ne procenjuje samo po hemoglobinu.

Zbog čega gvožđa nedostaje, uzroci koji se moraju pronaći

Manjak gvožđa nije bolest nego posledica, i to je najvažnija rečenica celog teksta. Postoji razlog zbog koga gvožđa nema dovoljno i taj razlog se traži uvek, bez izuzetka. Najčešći uzrok kod žena u reproduktivnom periodu su obilna i produžena menstrualna krvarenja, koja mnoge žene godinama smatraju normalnim jer nisu imale sa čim da uporede. Trudnoća i dojenje takođe troše zalihe brzo, jer se gvožđe daje detetu. Kod muškaraca i kod žena posle menopauze situacija je drugačija i ozbiljnija, jer je tu najčešći uzrok gubitak krvi iz digestivnog trakta. To može biti čir na želucu, upala sluznice, hemoroidi, polip ili tumor debelog creva. Krvarenje je često nevidljivo, jer se radi o malim količinama koje se ne primete u stolici, a mesecima prazne zalihe. Zato se kod muškarca i kod starije žene sa manjkom gvožđa gastroenterološka obrada ne preskače. Postoje i uzroci koji ne podrazumevaju krvarenje. Celijakija i zapaljenske bolesti creva smanjuju apsorpciju gvožđa. Operacije želuca i creva menjaju put kojim se hrana vari. Dugotrajna upotreba lekova koji smanjuju kiselinu u želucu smanjuje i sposobnost da se gvožđe iz hrane iskoristi. Hronična bubrežna slabost, srčana slabost i hronične upalne bolesti stvaraju stanje u kome telo ima gvožđe ali ne može da ga upotrebi. Ishrana bez mesa, ako nije dobro planirana, takođe vodi manjku, jer se gvožđe iz biljnih izvora slabije apsorbuje. Sportisti izdržljivosti gube gvožđe kroz znoj i mikrokrvarenja, pa se i kod njih javlja češće nego što bi se očekivalo.

Koje analize se rade i kako se nalaz čita

Bez laboratorije nema ni dijagnoze ni terapije, i nijedan ozbiljan lekar neće dati gvožđe na osnovu simptoma. Osnovni paket analiza obuhvata nekoliko vrednosti. Kompletna krvna slika pokazuje hemoglobin, broj eritrocita i njihovu veličinu. Kod manjka gvožđa crvena krvna zrnca su manja i bleđa nego što treba, što se vidi kroz snižene vrednosti MCV i MCH. Feritin je najvažniji pojedinačni pokazatelj, jer prikazuje zalihe gvožđa u organizmu. Nizak feritin znači prazne zalihe i to je nalaz koji potvrđuje dijagnozu. Postoji jedna zamka koju treba znati. Feritin raste tokom svake upale i infekcije, pa kod osobe koja ima hroničnu bolest, upalu ili infekciju feritin može delovati uredno iako su zalihe prazne. Zato se uz njega gleda i CRP, koji pokazuje da li u telu ima upale. Serumsko gvožđe je promenljivo iz dana u dan i zavisi od toga šta je čovek jeo, pa se nikada ne tumači samo za sebe. Uz njega se rade TIBC i saturacija transferina, koji zajedno govore koliko je transportni sistem za gvožđe prazan ili popunjen. Kod anemije koja se ne uklapa u tipičnu sliku dodaju se vitamin B12 i folna kiselina, jer i njihov manjak pravi anemiju, samo drugačiju. Nalaz se uvek posmatra kao celina i uvek se povezuje sa tim kako se pacijent oseća, a ne samo sa brojevima.

Kada tablete nisu rešenje i kada se prelazi na infuziju

Kod većine ljudi prvi korak jesu tablete gvožđa i to je potpuno ispravno. Problem je što kod velikog broja pacijenata taj put ne uspe, i za to postoje jasni razlozi. Prvi razlog su neželjena dejstva. Gvožđe u tabletama nadražuje sluznicu želuca i creva, pa se javljaju mučnina, bol u stomaku, zatvor ili proliv i metalni ukus u ustima. Deo pacijenata prekine terapiju posle nedelju dana i nikada ne kaže lekaru da je prekinuo. Drugi razlog je slaba apsorpcija. Kod celijakije, zapaljenskih bolesti creva, posle operacija na želucu i kod dugotrajne upotrebe lekova protiv kiseline, gvožđe iz tablete jednostavno ne stiže tamo gde treba, koliko god se pilula popije. Treći razlog je brzina. Kada je anemija izražena, kada predstoji operacija za nekoliko nedelja ili kada je pacijent toliko iscrpljen da ne funkcioniše, meseci koje traži oralna terapija su predugi. Četvrti razlog je stalan gubitak. Ako pacijent i dalje gubi krv, na primer kod obilnih menstruacija ili kod hronične bolesti creva, tablete ne uspevaju da nadoknade ono što stalno otiče. Peti razlog su hronične bolesti. Kod bubrežne slabosti, srčane slabosti i hroničnih upalnih stanja organizam zaključava gvožđe i oralna nadoknada gotovo ne daje efekat, pa je intravenski put jedini koji radi. U svim tim situacijama infuzija gvožđa nije luksuz nego jedini razuman izbor, jer se gvožđe unosi direktno u krvotok i zaobilazi ceo problem sa varenjem i apsorpcijom.

Kako se infuzija gvožđa daje, korak po korak

Postupak je uređen i predvidljiv, i korisno je znati ga unapred jer se time uklanja najveći deo strepnje. Prvi korak je pregled i uvid u nalaze. Lekar proverava vrednosti feritina, hemoglobina i CRP, računa koliko gvožđa organizmu nedostaje na osnovu telesne mase i vrednosti hemoglobina, i na osnovu toga određuje ukupnu dozu i broj davanja. Pita se i o alergijama, o ranijim reakcijama na lekove, o postojećim bolestima i o svemu što se trenutno uzima od terapije. Drugi korak je procena da li terapija sme da se da. Infuzija gvožđa se ne daje kod aktivne infekcije, jer bakterijama gvožđe pogoduje, pa se sačeka da se infekcija izleči. Ne daje se ni u prvom tromesečju trudnoće, ni kod anemija koje nisu izazvane manjkom gvožđa, ni kod stanja u kojima u organizmu ima previše gvožđa. Treći korak je priprema. Pacijent sedne u fotelju ili legne, izmere se krvni pritisak, puls i temperatura. Preporučuje se lagan obrok pre dolaska i dobar unos vode dan ranije, jer su vene tada punije. Odeća sa širokim rukavom olakšava pristup. Četvrti korak je postavljanje kanile u venu na podlaktici ili nadlanici i ubod traje nekoliko sekundi, isto kao pri vađenju krvi. Peti korak je samo davanje. Preparat gvožđa se razblaži u fiziološkom rastvoru i pušta se da kapa polako. Trajanje zavisi od vrste preparata i doze, a najčešće je između trideset minuta i sat i po. Brzina se ne ubrzava ni pod kojim uslovima, jer prebrzo davanje povećava rizik od reakcije. Šesti korak je nadzor tokom davanja. Osoblje ostaje uz pacijenta i prati da li se javljaju crvenilo lica, svrab, osip, stezanje u grudima, mučnina, promena disanja ili pad pritiska. Ovo je razlog zbog koga se infuzija gvožđa nikada ne daje bez prisustva obučenog osoblja. Sedmi korak je period posmatranja posle završetka. Pacijent ostaje još najmanje trideset minuta pod nadzorom, jer se pojedine reakcije javljaju sa odloženjem. Tek posle toga se kanila vadi, mesto uboda se previje i pacijent odlazi kući uz uputstva. Osmi korak je plan daljih davanja i kontrole. U zavisnosti od izračunatog manjka, terapija se daje jednom ili se ponavlja u razmacima od nekoliko dana do nedelju dana. Kontrolna krvna slika radi se najranije posle četiri nedelje, a feritin se proverava posle osam do dvanaest nedelja, jer ranije merenje daje lažno visoke vrednosti i ne govori ništa korisno.

Šta pacijent oseća tokom i posle terapije

Tokom same infuzije većina ljudi ne oseća ništa posebno i vreme provede čitajući ili gledajući telefon. Neki prijave blagu hladnoću duž ruke jer je rastvor na sobnoj temperaturi, a poneko oseti metalni ukus u ustima ili blago crvenilo lica koje prođe samo od sebe. Posle terapije, prvog i drugog dana, deo pacijenata oseti prolaznu glavobolju, mučninu ili bolove u mišićima i zglobovima, slično blagoj prehladi. Ta reakcija je poznata, prolazi za dan ili dva i ne znači da nešto nije u redu. Na mestu uboda može ostati osetljivost ili blaga modrica. Kod nekih preparata javlja se tamnija mrlja na koži ako je deo rastvora izašao izvan vene, i zato osoblje pazi da kanila stoji dobro. Poboljšanje ne dolazi istog dana i to je važno reći unapred, jer mnogi očekuju trenutnu promenu. Telu treba vreme da od dobijenog gvožđa napravi nova crvena krvna zrnca. Prvi znaci poboljšanja obično se osete posle sedam do četrnaest dana, kroz manji zamor i bolju koncentraciju. Hemoglobin počinje merljivo da raste posle dve do četiri nedelje, a puno vraćanje snage nastupa kroz jedan do tri meseca. Kosa i nokti reaguju najsporije, jer se obnavljaju postepeno, pa se razlika vidi tek posle nekoliko meseci.

Bezbednost, moguće reakcije i ko mora biti posebno oprezan

Savremeni preparati gvožđa za intravensku primenu znatno su bezbedniji od onih koji su se koristili ranije, ali svaka intravenska terapija nosi rizik o kome treba govoriti otvoreno. Najčešće su blage i prolazne pojave, poput glavobolje, mučnine, metalnog ukusa, crvenila lica i bolova u mišićima. Ozbiljne alergijske reakcije su retke, ali su razlog zbog koga se terapija daje isključivo u uslovima u kojima postoji nadzor i mogućnost da se reaguje odmah. Zbog toga pacijent tokom davanja ne ostaje sam i ne napušta ustanovu odmah po završetku. Postoje stanja u kojima se terapija odlaže ili ne daje. Aktivna bakterijska infekcija je jasan razlog za odlaganje. Poznata preosetljivost na preparate gvožđa isključuje njihovu primenu. Prvo tromesečje trudnoće je period u kome se izbegava, dok se u kasnijoj trudnoći daje kada za to postoji jasna indikacija i uz saglasnost ginekologa. Kod bolesti jetre, kod poremećaja u kojima se gvožđe nagomilava u organizmu i kod anemija koje nisu izazvane manjkom gvožđa, ova terapija nije indikovana i može štetiti. Posebna napomena odnosi se na samostalno uzimanje gvožđa bez nalaza. Gvožđe nije bezopasan dodatak ishrani i višak gvožđa se u organizmu taloži u jetri, srcu i gušterači. Zato se ni tablete ni infuzija ne uzimaju napamet, po preporuci poznanika ili sa interneta, već isključivo na osnovu analiza.

Zbog čega je ova terapija u Beogradu sve traženija

Manjak gvožđa je globalno najčešći nutritivni nedostatak, ali beogradska svakodnevica ima nekoliko okolnosti koje ga čine posebno vidljivim. Prva je tempo. U gradu u kome se veliki deo dana provede u prevozu i na poslu, obroci se svode na ono što je brzo, a umor koji nastane od hronične anemije lako se pripiše radnom ritmu, gužvama i nedostatku sna. Ljudi tako godinama funkcionišu na pola snage ne znajući da postoji merljiv razlog. Druga okolnost je odlaganje pregleda. Odlazak u laboratoriju sa Novog Beograda, Zemuna, Voždovca, Zvezdare, Mirijeva ili Borče preko pola grada u špicu deluje kao poduhvat koji traži planiranje, pa se osnovna krvna slika koja bi sve razjasnila odlaže mesecima. Kada se najzad uradi, nalaz često pokaže vrednosti koje traju već dugo. Treća okolnost je struktura pacijenata. Beograd ima veliki broj žena u reproduktivnom periodu koje rade puno radno vreme i koje obilne menstruacije godinama ne prijavljuju kao problem, veliki broj starijih ljudi sa hroničnim bolestima kod kojih je anemija česta i previđena, i veliki broj rekreativaca koji intenzivno treniraju i kod kojih se gvožđe troši brže nego što se nadoknađuje. Praktična strana je takođe važna. Infuzija gvožđa traje od pola sata do sat i po i zahteva još pola sata posmatranja, što znači da se za nju izdvaja jedno prepodne, a ne bolovanje. Za pacijente koji se teško kreću, za starije osobe i za one koji se oporavljaju od bolesti, terapija se u pojedinim slučajevima može organizovati i na kućnoj adresi, uz iste uslove nadzora, čime se izbegava put kroz grad u stanju u kome je svaki korak napor.

Šta se radi posle terapije i zašto se uzrok mora rešiti

Infuzija gvožđa popuni prazan rezervoar, ali ne zatvara rupu kroz koju je taj rezervoar isticao. Ako se uzrok manjka ne pronađe i ne reši, vrednosti će za šest meseci do godinu dana ponovo pasti, i pacijent se vraća na početak. Zato posle terapije sledi ono što je zapravo najvažnije. Kod žena sa obilnim menstruacijama neophodan je ginekološki pregled i ultrazvuk, jer se iza obilnih krvarenja često nalaze mioma ili polip koji se mogu lečiti. Kod muškaraca i kod žena posle menopauze obavezna je gastroenterološka obrada, jer se manjak gvožđa u toj grupi smatra znakom krvarenja iz digestivnog trakta dok se ne dokaže suprotno. Kod sumnje na celijakiju rade se odgovarajuće analize krvi. Kod hroničnih bolesti bubrega i srca terapija gvožđem postaje deo redovnog praćenja, a ne jednokratni čin. Uz to ide i ono što pacijent radi sam. Ishrana ne može da izleči izraženu anemiju, ali može da održi vrednosti kada se jednom poprave. Gvožđe iz mesa se najbolje apsorbuje, a apsorpciju iz biljnih izvora poboljšava vitamin C uzet u istom obroku. Kafa i čaj uz obrok značajno smanjuju apsorpciju gvožđa, pa se pomeraju za dva sata posle jela, što je jednostavna promena koju malo ko zna. Kontrolne analize su poslednji deo priče i ne preskaču se ni kada se čovek oseća odlično. Krvna slika i feritin proveravaju se posle tri meseca, a zatim jednom godišnje ili češće, u zavisnosti od uzroka. Anemija je stanje koje se dobro leči kada se shvati ozbiljno, a jedina prava greška je godinama pripisivati umor tempu života kada bi jedna epruveta krvi dala odgovor za dvadeset četiri sata.