Infuziona terapija u domu pacijenta

Infuziona terapija je postupak kojim se tečnost, elektroliti, vitamini, minerali ili lekovi unose direktno u krvotok putem intravenske kanile, čime se zaobilazi put kroz digestivni trakt. Ono što ovaj način primene čini specifičnim jeste to što se supstance u krvi nalaze odmah i u punoj količini, bez gubitaka koji nastaju prilikom varenja i resorpcije. Zbog toga se efekat oseti brže, a doza koju organizam zaista primi može se precizno kontrolisati. Davanje infuzije u kućnim uslovima omogućava da se ista terapija primi u sopstvenom domu, uz nadzor medicinskog osoblja, bez odlaska u ustanovu i bez čekanja.

Kada je organizmu potrebna infuzija

Infuzija se preporučuje kada organizam iz nekog razloga ne može sam da nadoknadi ono što mu nedostaje, bilo da je reč o tečnosti, elektrolitima ili lekovima. Najčešći povodi su dehidratacija usled povraćanja, proliva ili visoke temperature, izražena malaksalost nakon virusnih infekcija, oporavak posle operativnih zahvata i stanja praćena nedostatkom vitamina i minerala. Pošto se kod povraćanja i proliva unos na usta često pokaže kao nedovoljan ili nemoguć, intravenski put ostaje jedini pouzdan način nadoknade. Time infuzija rešava upravo one situacije u kojima uobičajene mere više ne daju rezultat.

Prednost kućnih uslova

Mogućnost da se terapija primi kod kuće nije samo pitanje udobnosti, već i medicinski opravdana odluka kod određenih pacijenata. Osobe koje su iscrpljene, febrilne ili slabo pokretne teško podnose put do ustanove, a napor koji ulože može odložiti oporavak koji je terapija trebalo da ubrza. Pošto se infuzija daje u mirovanju i traje najčešće od trideset do šezdeset minuta, kućni ambijent omogućava pacijentu da se za to vreme zaista odmori. Uz to, izostaje izloženost drugim infekcijama u čekaonici, što je posebno značajno kod oslabljenog imuniteta. Tako se ista terapija sprovodi uz manje opterećenja za pacijenta.

Procena pre davanja terapije

Svakoj infuziji prethodi procena zdravstvenog stanja, jer sastav i brzina davanja ne mogu biti isti za sve pacijente. Lekar ili medicinski tehničar razgovara o tegobama, ranijim bolestima, lekovima koje pacijent koristi i mogućim alergijama, a zatim meri krvni pritisak, puls i temperaturu. Pošto pojedina stanja, poput srčane ili bubrežne slabosti, zahtevaju oprez pri unosu većih količina tečnosti, upravo ova provera određuje šta je za konkretnog pacijenta bezbedno. Podatak o ranijoj reakciji na neki lek može bitno izmeniti izbor terapije. Time procena pre terapije nije formalnost, već korak koji odlučuje o njenom sadržaju.

Kako se infuzija daje

Nakon procene, pacijent se smešta u udoban položaj, najčešće ležeći ili polusedeći, a zatim se sterilnim priborom plasira intravenska kanila, obično u venu na podlaktici ili šaci. Rastvor se iz bočice ili kese kroz sistem sa regulatorom protoka postepeno uliva u krvotok, a brzina se prilagođava sastavu terapije i stanju pacijenta. Pošto prebrz unos može opteretiti krvotok, kontrola protoka predstavlja jedan od ključnih elemenata bezbednog davanja. Sam ubod je kratkotrajan i uporediv sa vađenjem krvi, dok tokom davanja pacijent najčešće ne oseća nikakvu nelagodnost. Time se kroz nekoliko jednostavnih koraka sprovodi postupak koji zahteva stručnost, ali ne i poseban napor pacijenta.

Nadzor tokom terapije

Medicinsko osoblje ostaje uz pacijenta tokom celog trajanja infuzije, prateći opšte stanje, brzinu protoka i mesto uboda. Ova prisutnost ima jasan razlog, jer se eventualne reakcije, poput osećaja hladnoće, vrtoglavice, mučnine ili promene na koži, najčešće javljaju u prvim minutima i tada se najlakše otklanjaju prilagođavanjem brzine ili prekidom terapije. Pošto se svaka neželjena reakcija najbezbednije rešava kada je neko prisutan da je prepozna, davanje infuzije bez nadzora nosi rizik koji se lako izbegava. Upravo zato infuziju uvek daje obučeno osoblje, a nikada sam pacijent ili članovi porodice. Time se u kućnim uslovima postiže isti nivo sigurnosti kao u ordinaciji.

Rehidratacione i vitaminske infuzije

Rehidratacione infuzije zasnovane su na fiziološkom i sličnim rastvorima kojima se nadoknađuju tečnost i elektroliti izgubljeni usled povraćanja, proliva, visoke temperature ili toplotnog udara. Njihovo dejstvo najbrže se prepoznaje po povlačenju malaksalosti, glavobolje i vrtoglavice koje prate gubitak tečnosti. Vitaminske infuzije sadrže vitamin C, vitamine B kompleksa, magnezijum, cink i druge sastojke, a namenjene su pacijentima u oporavku od infekcija i osobama sa dugotrajnim zamorom. Pošto se vitamini uneti na usta delimično gube tokom varenja, intravenski put obezbeđuje da organizam primi celokupnu dozu. Time se izbor između ove dve grupe određuje prema tome da li telu nedostaje pre svega tečnost ili hranljive materije.

Infuzije sa lekovima i terapija po nalogu lekara

Kada terapija zahteva intravensku primenu, u kućnim uslovima moguće je dati antibiotike, analgetike, gastroprotektivne i druge lekove propisane od strane nadležnog lekara. Ova vrsta terapije sprovodi se isključivo uz uvid u medicinsku dokumentaciju i poštovanje propisane doze i dinamike, jer se lekovi ne određuju na zahtev pacijenta niti se sastav menja bez lekarske odluke. Pošto pojedini lekovi zahtevaju tačno određenu brzinu davanja i praćenje reakcije, njihova primena van ustanove moguća je samo uz stručan nadzor. Time se kućna infuzija uklapa u već postavljen plan lečenja umesto da ga zamenjuje.

Kome je usluga posebno namenjena

Mogućnost da se infuzija dobije u kućnim uslovima posebno je značajna za starije i slabo pokretne pacijente kojima je odlazak u ustanovu otežan, kao i za osobe nakon operacija i dužeg ležanja, kojima je preporučeno mirovanje. Korisna je i hroničnim bolesnicima koji redovno primaju terapiju intravenskim putem, jer im uklanja potrebu za čestim putovanjima. Pošto upravo ove grupe najčešće zahtevaju terapiju, a najteže podnose put do ustanove, dostupnost na terenu ovde ima najveći značaj. Uslugu koriste i osobe iscrpljene dugotrajnim stresom, nespavanjem ili pojačanim naporima, kada je organizmu potrebna brza nadoknada. Time kućna infuzija postaje rešenje za one kojima je terapija potrebna, a odlazak po nju predstavlja prepreku.

Šta pacijent treba da zna pre i posle infuzije

Priprema za infuziju je jednostavna, ali nekoliko preporuka doprinosi tome da terapija prođe bez smetnji. Poželjno je da pacijent pre terapije nešto lagano pojede, jer se na prazan stomak češće javljaju vrtoglavica i slabost, kao i da pripremi medicinsku dokumentaciju i spisak lekova koje uzima. Pošto se kanila plasira u venu na ruci, odeća sa širim rukavima olakšava postupak. Nakon terapije preporučuje se kraći odmor, umeren unos tečnosti i izbegavanje većih napora u narednim satima, dok se mesto uboda drži čistim i suvim. Time se jednostavnim merama pre i posle terapije dodatno osigurava njen efekat i komfor pacijenta.

Pouzdana infuziona terapija na vašoj adresi

Krajnja vrednost infuzije kod kuće ogleda se u tome da pacijent dobije potrebnu terapiju brzo i tamo gde mu je najpotrebnija, bez napora putovanja do ustanove, čemu je posvećen rad Poliklinike Safe Beograd. Pošto bezbednost ove usluge zavisi od pravilne procene stanja, sterilnog rada i nadzora tokom celog postupka, mnogo znači kada terapiju sprovodi obučeno medicinsko osoblje. Spoj dostupnosti na svakoj adresi u Beogradu, individualno određenog sastava terapije i stručnog nadzora omogućava da lečenje bude i udobno i pouzdano, naročito za starije, slabo pokretne i hronične bolesnike. Tako infuzija kod kuće postaje praktičan i siguran način da se organizmu na vreme nadoknadi ono što mu nedostaje, uz puno poverenje i komfor pacijenta.