Šta je EMNG i šta ispituje

Elektromioneurografija, skraćeno EMNG, je dijagnostička metoda kojom se procenjuje rad perifernih nerava i mišića koje ti nervi pokreću. Sastoji se iz dva dela, neurografije, koja meri kako nervi provode električne signale, i elektromiografije, koja beleži aktivnost samih mišića. Zajedno daju precizan uvid u to da li tegobe potiču od nerva, korena kičmene moždine ili mišića. Ova razlika je ključna, jer se uzroci trnjenja, bola i slabosti mogu nalaziti na različitim mestima. EMNG snimanje zato je jedna od osnovnih metoda u savremenoj neurologiji.

Kako funkcionišu periferni nervi i mišići

Periferni nervi polaze iz kičmene moždine i granaju se do svakog mišića i dela kože na rukama i nogama. Kroz njih putuju dve vrste signala, naredbe za pokret ka mišićima i informacije o dodiru, toploti i bolu ka mozgu. Svaki nerv obavijen je zaštitnim omotačem koji omogućava brzo provođenje signala. Kada je nerv pritisnut, istegnut ili oštećen bolešću, signal se usporava ili slabi. Pacijent tada oseća trnjenje, peckanje, gubitak osećaja ili slabost u delu tela koji taj nerv snabdeva.

Neurografija i brzina provođenja

Tokom neurografije na kožu se postavljaju male površinske elektrode, a nerv se stimuliše kratkim i slabim električnim impulsima. Aparat meri koliko brzo signal putuje i koliko je jak kada stigne do mišića ili kože. Usporeno provođenje najčešće ukazuje na oštećenje zaštitnog omotača, dok slab signal govori o oštećenju samih nervnih vlakana. Poređenjem leve i desne strane, kao i različitih delova istog nerva, lekar određuje tačno mesto problema. Tako se, na primer, pouzdano potvrđuje pritisak nerva u ručnom zglobu ili laktu.

Elektromiografija mišića

U drugom delu pregleda u mišić se uvodi tanka sterilna iglena elektroda koja beleži njegovu električnu aktivnost. Zdrav mišić u mirovanju je električno tih, a pri pokretu daje karakterističan obrazac signala. Kada je nerv koji ga snabdeva oštećen, u mirovanju se javljaju spontani talasi, a pri pokretu se menja oblik i broj aktivnih jedinica. Kod bolesti samog mišića nalaz izgleda drugačije, što pomaže u razlikovanju ovih stanja. Elektroda se koristi samo jednom i baca posle pregleda.

Kada neurolog preporučuje EMNG

Najčešći razlog za snimanje je trnjenje prstiju i bol u šaci, tipični za sindrom karpalnog tunela. EMNG se preporučuje i kod bolova koji se iz vrata ili krsta šire u ruku ili nogu, kada postoji sumnja na pritisak korena nerva zbog diskus hernije. Osobe sa dijabetesom i peckanjem u stopalima često prolaze ovo snimanje radi otkrivanja polineuropatije. Pregled je važan i posle povreda, preloma i posekotina, kod pareze ličnog nerva i neobjašnjive slabosti mišića. Odluku o snimanju donosi lekar na osnovu tegoba i neurološkog pregleda.

Priprema za EMNG snimanje

Na dan pregleda kožu ruku i nogu ne treba mazati kremama, losionima ni uljima, jer oni otežavaju prijanjanje elektroda. Dobro je obući široku i udobnu odeću koja se lako podiže ili skida sa ispitivanih delova tela. Ruke i noge treba da budu tople, jer hladna koža usporava provođenje signala i može uticati na rezultat. Pacijenti koji uzimaju lekove za razređivanje krvi ili imaju ugrađen pejsmejker treba da o tome obaveste lekara pre snimanja. Na pregled je korisno poneti raniju dokumentaciju, posebno nalaze magnetne rezonance.

Da li je EMNG bolan i bezbedan

Električni impulsi tokom neurografije izazivaju kratko peckanje i trzaj mišića, koji prolaze odmah po prestanku stimulacije. Uvođenje iglene elektrode slično je uboda tanke igle, a većina pacijenata ga opisuje kao podnošljivu nelagodnost. Posle pregleda na mestu uboda ponekad ostaje blaga osetljivost ili sitna modrica, koja nestaje za dan ili dva. Snimanje ne koristi zračenje i nema dugoročnih posledica po zdravlje. Pacijent se odmah vraća poslu, vožnji i svakodnevnim aktivnostima.

Kada je pravo vreme za snimanje

Posle akutne povrede nerva promene u mišićima postaju vidljive na EMNG-u tek nakon nekoliko nedelja, pa lekar planira snimanje u odgovarajućem trenutku. Kod hroničnih tegoba, poput karpalnog tunela ili polineuropatije, snimanje se može obaviti u bilo kom trenutku. Pre operacije kičme ili ručnog zgloba EMNG pomaže da se potvrdi da je zahvat zaista potreban. Posle lečenja kontrolno snimanje pokazuje koliko se nerv oporavio. Redovna praćenja posebno su korisna kod osoba sa dijabetesom.

Šta pokazuje nalaz i kako se koristi

EMNG nalaz opisuje koji su nervi i mišići ispitani, da li postoji oštećenje, gde se nalazi i koliko je izraženo. Na osnovu toga neurolog određuje da li je dovoljno lečenje lekovima, fizikalnom terapijom i promenom navika ili je potrebna konsultacija sa hirurgom. Kod blagog pritiska nerva često pomažu udlage, vežbe i smanjenje opterećenja. Kod izraženijeg oštećenja ranija odluka o operaciji može sprečiti trajni gubitak snage i osećaja. Nalaz tako postaje osnova za ceo plan lečenja.

EMNG snimanje u Poliklinici Safe Beograd

Poliklinika Safe Beograd pacijentima sa Vračara, Novog Beograda, Zvezdare, Voždovca, Zemuna i drugih delova grada nudi EMNG snimanje u Beogradu na savremenom aparatu. Snimanje obavlja i tumači neurolog, koji pre svakog koraka objašnjava šta pacijent može da očekuje. Rezultati se povezuju sa pregledom i ranijom dokumentacijom, pa pacijent odmah dobija jasno objašnjenje nalaza. Na istom mestu moguće je obaviti i ultrazvuk, laboratorijske analize i kontrole terapije. Cilj je da trnjenje, bol i slabost dobiju tačnu dijagnozu i pravo lečenje bez nepotrebnog čekanja.