Šta je EEG i kako nastaje zapis

Elektroencefalografija, skraćeno EEG, je metoda kojom se beleži električna aktivnost mozga preko elektroda postavljenih na kožu glave. Nervne ćelije u kori mozga stalno razmenjuju sitne električne signale, a njihov zbirni zapis aparat pretvara u talasaste linije na ekranu. Elektrode se raspoređuju po međunarodno usvojenom sistemu, kako bi svaki deo mozga bio pokriven i kako bi se nalazi mogli porediti. Aparat samo prima signale i ne šalje nikakvu struju u telo. Zbog toga je EEG snimanje potpuno bezbedno i može se ponavljati koliko god je potrebno.

Moždani talasi i šta pokazuju

Na EEG zapisu razlikuju se talasi različite brzine, koji se menjaju u zavisnosti od stanja budnosti. Alfa talasi preovlađuju kada je osoba budna i opuštena zatvorenih očiju, beta talasi tokom aktivnog razmišljanja, a sporiji teta i delta talasi javljaju se u snu. Kod odraslih u budnom stanju previše sporih talasa može ukazati na oštećenje ili poremećaj rada određenog dela mozga. Posebno su važni oštri talasi i šiljci, karakteristični za sklonost epileptičnim napadima. Neurolog procenjuje oblik, raspored i učestalost svih ovih promena.

Kada neurolog preporučuje EEG

Najčešći razlog za snimanje je sumnja na epilepsiju, posle prvog napada sa grčevima ili epizoda kratkog odsustva svesti. EEG se preporučuje i kod nesvestica nejasnog uzroka, napada neobičnog ponašanja, poremećaja sna i noćnih buđenja uz zbunjenost. Pacijenti posle povreda glave, moždanog udara ili infekcija mozga takođe često prolaze ovo snimanje. Kod osoba sa izraženim padom pamćenja EEG može dopuniti druge preglede. Odluku o snimanju uvek donosi lekar na osnovu simptoma i pregleda.

Vrste EEG snimanja

Najčešće se radi standardno EEG snimanje u budnom stanju, koje traje relativno kratko i obavlja se ambulantno. Kada ono ne pokaže promene, a sumnja i dalje postoji, preporučuje se snimanje posle neprospavane noći, jer san i umor olakšavaju pojavu karakterističnih talasa. Postoje i duža snimanja, poput celodnevnog ambulantnog EEG-a ili video EEG praćenja, kada se uz zapis snima i ponašanje pacijenta. Ove metode se koriste kod retkih ili nejasnih napada. Lekar bira vrstu snimanja prema tegobama i ranijim nalazima.

Priprema za EEG snimanje

Dan pre pregleda kosu treba oprati blagim šamponom, bez nanošenja gela, laka, ulja ili regeneratora. Pletenice, ukosnice i ekstenzije najbolje je ukloniti, jer otežavaju postavljanje elektroda. Pre pregleda se savetuje lagan obrok, jer nizak šećer u krvi može uticati na zapis. Lekove pacijent uzima kao i obično, osim ako neurolog ne preporuči drugačije. Na pregled treba poneti raniju medicinsku dokumentaciju i spisak terapije.

Tok snimanja i aktivacione metode

Pacijentu se na glavu postavlja kapa sa elektrodama, a na mesta kontakta nanosi provodni gel. Tokom snimanja pacijent mirno leži ili sedi, uglavnom zatvorenih očiju, i trudi se da se ne pomera. Tehničar povremeno traži da otvori oči, a zatim nekoliko minuta ubrzano diše, što se naziva hiperventilacija. Sledi fotostimulacija, kada pacijent gleda u svetlosne bljeskove različite brzine. Ovi postupci mogu izazvati promene u zapisu koje se u mirovanju ne bi pojavile.

EEG snimanje kod dece

Deca su česti pacijenti na EEG-u, najčešće zbog febrilnih konvulzija, epizoda zagledanja u prazno ili napada u snu. Pre snimanja roditeljima se objašnjava kako da pripreme dete, a malu decu je dobro dovesti pospanu, jer se snimanje tokom sna ponekad lakše izvodi. Roditelj ostaje uz dete sve vreme, što ga smiruje i olakšava saradnju. Kapa sa elektrodama je mekana i ne izaziva bol. Strpljiv pristup osoblja pomaže da pregled prođe mirno i bez straha.

Šta EEG nalaz može da pokaže

EEG daje podatke o funkcionisanju mozga u trenutku snimanja, ali ne prikazuje njegovu građu kao magnetna rezonanca ili skener. Uredan nalaz ne isključuje u potpunosti epilepsiju, jer se promene ponekad javljaju samo povremeno ili tokom napada. Zbog toga neurolog nalaz uvek tumači zajedno sa opisom napada, pregledom i drugim ispitivanjima. S druge strane, blage nespecifične promene ne znače automatski bolest. Pravilno tumačenje zahteva iskustvo i poznavanje celokupne kliničke slike.

EEG u praćenju lečenja epilepsije

Kod pacijenata koji već leče epilepsiju kontrolno EEG snimanje pomaže da se proceni delovanje terapije. Smanjenje ili nestanak epileptičnih promena u zapisu može govoriti u prilog dobroj kontroli bolesti. Snimanje je posebno važno pri promeni leka, smanjenju doze ili razmatranju prekida terapije posle dužeg perioda bez napada. Kod dece se EEG koristi i za praćenje sazrevanja mozga tokom odrastanja. Redovne kontrole omogućavaju bezbedno i postepeno prilagođavanje lečenja.

EEG snimanje u Poliklinici Safe Beograd

Poliklinika Safe Beograd pacijentima iz svih delova grada, sa Vračara, Novog Beograda, Zvezdare, Voždovca, Zemuna i drugih opština, nudi EEG snimanje u Beogradu na savremenom digitalnom aparatu. Snimanje se obavlja u mirnoj prostoriji, uz strpljivo osoblje koje vodi računa i o odraslima i o najmlađim pacijentima. Nalaz tumači neurolog, koji ga povezuje sa simptomima i objašnjava pacijentu šta rezultati znače. Na istom mestu moguće je obaviti i pregled neurologa, laboratorijske analize i kontrole terapije. Cilj je da svaki pacijent brzo dobije jasnu dijagnozu i pravi plan lečenja.