Anksioznost je jedno od najčešćih psihičkih stanja današnjice, a napadi panike spadaju među najstrašnija iskustva koja čovek može da doživi bez stvarne fizičke opasnosti. Lupanje srca, gušenje, drhtanje i osećaj da gubite kontrolu mogu delovati kao infarkt ili ludilo, pa mnogi prvi put završe u hitnoj službi. Dobra vest je da se ova stanja uspešno leče i da većina ljudi posle terapije ponovo živi potpuno normalno. U ovom tekstu objašnjavamo šta je anksioznost, kako izgleda napad panike, zašto nastaje, kako ga razlikovati od srčanih tegoba i šta zaista pomaže.

Šta je anksioznost i kada prestaje da bude normalna?

Strah i nemir su prirodne reakcije organizma na opasnost ili važan događaj, poput ispita, razgovora za posao ili operacije. Telo tada luči adrenalin i kortizol, srce ubrzava, mišići se zatežu, a pažnja se izoštrava. Ovakav oblik brige je koristan i prolazi čim prođe povod. O anksioznom poremećaju govorimo kada je strepnja prejaka u odnosu na situaciju, kada traje mesecima, javlja se bez jasnog razloga i počinje da ometa posao, san, odnose i svakodnevne obaveze. Procenjuje se da neki oblik anksioznog poremećaja tokom života ima približno svaka četvrta osoba, a žene su pogođene češće od muškaraca.

Koji su simptomi anksioznosti?

Anksioznost se ne oseća samo u glavi, već u celom telu. Od psihičkih znakova najčešći su stalna briga, osećaj napetosti, razdražljivost, teškoće sa koncentracijom, iščekivanje da će se desiti nešto loše i misli koje se vrte u krug. Telesni simptomi uključuju lupanje srca, knedlu u grlu, stezanje u grudima, plitko disanje, znojenje dlanova, drhtanje, nesvesticu, mučninu, učestale odlaske u toalet i grčeve u stomaku. Mnogi imaju nesanicu, teško zaspe ili se bude u ranim jutarnjim satima sa ubrzanim otkucajima. Zbog ovakvih tegoba ljudi često obilaze kardiologa, gastroenterologa i neurologa, a nalazi su uredni.

Kako izgleda napad panike?

Napad panike je iznenadan talas intenzivnog straha koji dostiže vrhunac za nekoliko minuta. Tipično počinje naglim lupanjem srca, osećajem nedostatka vazduha, bolom ili pritiskom u grudima, vrtoglavicom i trnjenjem ruku, usana ili lica. Prate ga drhtanje, talasi vrućine ili jeze, znojenje i neobičan osećaj da okolina ili sopstveno telo nisu stvarni. Najteži deo je strah od smrti, infarkta ili gubitka razuma. Napad obično traje od deset do trideset minuta, posle čega ostaju umor i iscrpljenost. Iako deluje zastrašujuće, sam napad panike nije opasan po život i ne oštećuje srce.

Napad panike ili infarkt, kako ih razlikovati?

Simptomi se delimično poklapaju, pa je razumljivo što se ljudi uplaše. Napad panike češće pogađa mlađe osobe, javlja se i u mirovanju, bol je oštar ili probadajući, a tegobe se smanjuju za pola sata. Kod infarkta bol je obično težak, stežući ili pritiskajući, širi se u levu ruku, vilicu ili leđa, pojačava se naporom i ne prolazi. Faktori rizika poput starosti, pušenja, dijabetesa i visokog pritiska dodatno idu u prilog srčanom uzroku. Kada postoji bilo kakva sumnja, pravilo je jednostavno, prvi put se uvek poziva hitna pomoć na broj 194 ili se odlazi na pregled, a tek posle urednog EKG nalaza tegobe se pripisuju panici.

Zašto nastaju anksioznost i napadi panike?

Ne postoji jedan uzrok, već kombinacija više faktora. Veliku ulogu imaju nasleđe i građa nervnog sistema, pa se ovi poremećaji češće javljaju u porodicama u kojima već postoje. Okidači su dugotrajan stres, gubitak bliske osobe, razvod, problemi na poslu, bolest ili traumatično iskustvo iz prošlosti. Tegobe pojačavaju previše kafe i energetskih pića, alkohol, nikotin, nedostatak sna i preskakanje obroka. Pojedina telesna stanja mogu izazvati iste simptome, pre svega pojačan rad štitne žlezde, poremećaji srčanog ritma, nizak šećer u krvi, malokrvnost i nagli prekid nekih lekova.

Koje vrste anksioznih poremećaja postoje?

Generalizovani anksiozni poremećaj karakteriše stalna, preterana briga o zdravlju, novcu, porodici ili poslu, koja traje najmanje šest meseci. Kod paničnog poremećaja napadi se ponavljaju, a između njih čovek živi u strahu od sledećeg napada. Taj strah često vodi ka agorafobiji, izbegavanju gužvi, prevoza, prodavnica i mesta sa kojih se teško izlazi. Socijalna anksioznost podrazumeva jak strah od procene drugih, javnog nastupa ili razgovora sa nepoznatim ljudima. Postoje i specifične fobije, na primer strah od visine, letenja, zatvorenog prostora ili životinja. Svaki od ovih oblika leči se na sličan način, ali uz naglasak na drugačije situacije.

Kako se postavlja dijagnoza?

Prvi korak je isključivanje telesnih uzroka. Lekar opšte prakse ili internista uglavnom traži krvnu sliku, šećer, hormone štitne žlezde, elektrolite i EKG, a po potrebi i Holter EKG ili ultrazvuk srca. Kada su nalazi uredni, pacijent se upućuje kod psihijatra. Psihijatrijski pregled je razgovor bez bolnih procedura, u kojem lekar pita o prirodi tegoba, kada su počele, koliko često se javljaju, kako utiču na život i da li u porodici postoje slični problemi. Ponekad se koriste i upitnici koji pomažu da se proceni težina stanja i kasnije prati napredak lečenja.

Kako se leče anksioznost i panični poremećaj?

Najbolje proverene metode su psihoterapija i lekovi, a često se kombinuju. Kognitivno bihejvioralna terapija uči pacijenta da prepozna misli koje raspiruju strah, da ih proveri i zameni realnijim, kao i da se postepeno suočava sa situacijama koje izbegava. Od lekova se prvenstveno koriste antidepresivi iz grupe SSRI, koji ne izazivaju zavisnost, a puni efekat daju posle nekoliko nedelja. Benzodiazepini, dobro poznate tablete za smirenje, brzo deluju, ali se zbog rizika od navikavanja propisuju kratko i samo kao pomoć na početku. Terapiju uvek vodi lekar, a samostalno uzimanje sedativa bez kontrole jedna je od čestih grešaka.

Šta raditi tokom napada panike?

U trenutku napada najviše pomaže sporo disanje. Udahnite kroz nos brojeći do četiri, zadržite vazduh kratko, pa izdahnite kroz usta brojeći do šest. Duži izdah smiruje nervni sistem i usporava srce. Dobar izbor je i tehnika uzemljavanja, kada pažnju usmerite na okolinu, imenujete predmete koje vidite, zvuke koje čujete i dodir stopala sa podom. Korisno je sebi ponoviti da je to napad panike, da je neprijatan ali bezopasan i da će proći. Borba protiv simptoma ili bežanje iz situacije uglavnom pojačavaju strah, dok prihvatanje talasa pomaže da se on brže povuče.

Kako smanjiti anksioznost u svakodnevnom životu?

Male promene navika imaju veliki uticaj na nervni sistem. Redovna fizička aktivnost, pola sata hodanja, vožnje bicikla ili plivanja većinu dana u nedelji, dokazano smanjuje napetost i poboljšava san. Ograničite kafu na jednu do dve šolje dnevno, izbacite energetska pića i ne koristite alkohol kao način da se opustite, pošto sledećeg dana anksioznost bude još jača. Odlazak na spavanje i buđenje u isto vreme, manje ekrana uveče i redovni obroci stabilizuju organizam. Vežbe disanja, joga i meditacija, razgovor sa bliskim ljudima i vreme provedeno u prirodi dodatno čuvaju mentalno zdravlje.

Anksioznost kod dece i mladih

Deca i tinejdžeri anksioznost često pokazuju drugačije od odraslih. Umesto da kažu da su uplašeni, žale se na bol u stomaku ili glavi, odbijaju da idu u školu, teško se odvajaju od roditelja, loše spavaju ili postaju razdražljivi. Kod mladih je strah sve češće povezan sa ocenama, društvenim mrežama i poređenjem sa vršnjacima. Roditelji treba da ih saslušaju bez omalovažavanja i ne teraju ih na suočavanje silom. Kada tegobe traju duže od nekoliko nedelja, dečji psiholog ili psihijatar može mnogo da učini, a rana podrška sprečava da anksioznost preraste u problem koji traje godinama.

Kada potražiti stručnu pomoć?

Razgovor sa stručnjakom je potreban kada briga i strah traju duže od nekoliko nedelja, kada napadi panike počnu da se ponavljaju ili kada počnete da izbegavate mesta, ljude i obaveze zbog straha. Razlog za pregled su i nesanica, gubitak apetita, stalni umor, pojačano uzimanje alkohola ili tableta za smirenje da bi se izdržao dan. Ako se uz anksioznost jave beznađe ili misli o samopovređivanju, pomoć treba potražiti odmah, pozivom hitne službe na broj 194 ili besplatne linije Centra Srce na broj 0800 300 303. Anksioznost nije znak slabosti, već stanje koje se leči kao i svako drugo, a što se ranije krene, oporavak je brži.