Visok krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, jedno je od najčešćih stanja kod odraslih ljudi u Srbiji i svetu. Procene pokazuju da ga ima otprilike svaka treća odrasla osoba, a veliki broj njih uopšte ne zna za to. Povišen pritisak dugo ne boli i ne daje jasne znake, pa ga lekari s razlogom zovu tihim ubicom. Za to vreme on polako opterećuje srce, krvne sudove, bubrege, mozak i oči. U ovom tekstu objašnjavamo koje su normalne vrednosti, kako izgledaju simptomi povišenog pritiska, šta ga izaziva, kada postaje opasan i kako se pravilno meri i leči.

Koji je normalan krvni pritisak, a koji se smatra povišenim?

Krvni pritisak se izražava sa dva broja. Gornji, sistolni pritisak pokazuje silu kojom krv pritiska zidove arterija dok srce pumpa, a donji, dijastolni pritisak, silu u trenutku kada se srce odmara između dva otkucaja. Optimalnim se smatra pritisak ispod 120/80 mmHg. Vrednosti od 120 do 139 za gornji i od 70 do 89 za donji broj savremene evropske smernice svrstavaju u povišen pritisak, stanje koje još nije bolest ali traži promenu navika i češće merenje. O hipertenziji govorimo kada se na više merenja u različitim danima dobije 140/90 mmHg ili više. Vrednosti iznad 180/120 mmHg predstavljaju hipertenzivnu krizu i zahtevaju hitnu reakciju.

Koji su simptomi visokog krvnog pritiska?

Najveći broj ljudi sa hipertenzijom nema nikakve tegobe, i upravo je to razlog zašto se bolest otkriva slučajno, na sistematskom pregledu ili kod lekara zbog nečeg sasvim drugog. Kada se simptomi ipak jave, najčešći su glavobolja u potiljku, naročito ujutru, zujanje u ušima, osećaj pritiska u glavi, crvenilo lica, vrtoglavica i lupanje srca. Neki pacijenti primećuju krvarenje iz nosa, zamućen vid, nervozu ili lošiji san. Ovi znaci nisu pouzdani, pa odsustvo tegoba ne znači da je pritisak u redu. Jedini siguran način da saznate svoje vrednosti je merenje.

Zašto nastaje visok pritisak, najčešći uzroci?

Kod devet od deset pacijenata radi se o primarnoj ili esencijalnoj hipertenziji, gde ne postoji jedan jasan uzrok, već se sabira više faktora. Najvažniji su nasleđe, godine, prekomerna telesna težina, previše soli u ishrani, nedovoljno kretanja, pušenje, svakodnevno pijenje alkohola i hroničan stres. Veliku ulogu ima i apneja u snu, stanje u kojem čovek tokom noći povremeno prestaje da diše, a koje se često krije iza teško regulisanog pritiska. Srpska kuhinja, bogata suhomesnatim proizvodima, belim hlebom, kiselim povrćem i slanim grickalicama, dodatno doprinosi tome da je naša zemlja među onima sa najviše obolelih u Evropi.

Sekundarna hipertenzija, kada iza pritiska stoji druga bolest?

Kod manjeg broja ljudi visok pritisak je posledica neke druge bolesti, i tada se govori o sekundarnoj hipertenziji. Najčešći krivci su bolesti bubrega, suženje bubrežne arterije, poremećaji nadbubrežnih žlezda koji dovode do viška hormona aldosterona ili kortizola i problemi sa štitnom žlezdom. Pritisak mogu podići i pojedini lekovi, poput tableta protiv bolova iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova, kapi za nos protiv zapušenosti, hormonske kontracepcije i kortikosteroida. Na ovaj oblik lekar naročito misli kada se hipertenzija javi kod mlade osobe, kada naglo nastane ili kada ne reaguje ni na tri leka istovremeno.

Kada je visok pritisak opasan po život?

Dugotrajno povišen pritisak oštećuje unutrašnji sloj arterija, koje postaju krute i sužene, a srce mora da radi jače da bi potisnulo krv. Vremenom to dovodi do zadebljanja srčanog mišića, srčane slabosti, infarkta i moždanog udara, koji je kod nas jedan od vodećih uzroka smrti i invaliditeta. Oštećuju se i sitni krvni sudovi bubrega, pa nastaje hronična bubrežna slabost, a promene na očnom dnu mogu trajno narušiti vid. Posebno je opasna hipertenzivna kriza, nagli skok pritiska iznad 180/120 mmHg. Ako je praćen jakim bolom u grudima, gušenjem, iznenadnom slabošću ruke ili noge, iskrivljenjem usana, poremećajem govora, zbunjenošću ili naglim gubitkom vida, odmah treba pozvati hitnu pomoć na broj 194.

Kako pravilno izmeriti krvni pritisak kod kuće?

Tačnost merenja zavisi od nekoliko jednostavnih pravila. Pola sata pre merenja ne treba piti kafu, pušiti ni vežbati, a pre samog merenja potrebno je sedeti mirno pet minuta, sa oslonjenim leđima i stopalima na podu. Manžetna se stavlja na golu nadlakticu, u visini srca, a ruka leži opušteno na stolu. Najbolje je izmeriti pritisak dva puta u razmaku od minut i zapisati obe vrednosti, ujutru pre lekova i uveče. Aparat za merenje pritiska na nadlaktici pouzdaniji je od onih na zglobu šake, a manžetna mora odgovarati obimu ruke. Dnevnik vrednosti tokom sedam dana mnogo više pomaže lekaru nego jedno slučajno merenje.

Sindrom belog mantila i maskirana hipertenzija, zašto pritisak u ordinaciji nije uvek pravi?

Kod dela pacijenata pritisak izmeren u ordinaciji je visok samo zbog uzbuđenja i straha od lekara, dok je kod kuće potpuno normalan. Ova pojava se zove sindrom belog mantila. Postoji i obrnuta situacija, maskirana hipertenzija, kada je u ordinaciji sve u redu, a tokom dana, na poslu ili noću pritisak raste. Da bi se razjasnila prava slika, radi se Holter krvnog pritiska, mali aparat sa manžetnom koji pacijent nosi 24 sata i koji automatski meri pritisak na svakih 15 do 30 minuta, i tokom sna. Ovakav nalaz pokazuje prosečne vrednosti, noćni pad pritiska i skokove vezane za napor ili stres.

Koji pregledi se rade kada se otkrije visok pritisak?

Posle postavljanja dijagnoze važno je proveriti da li je pritisak već ostavio posledice i da li iza njega stoji neka druga bolest. Internistički ili kardiološki pregled obično obuhvata EKG, a često i ultrazvuk srca koji pokazuje debljinu srčanog zida i snagu pumpanja. Iz krvi se proveravaju šećer, holesterol, kreatinin, kalijum, natrijum i mokraćna kiselina, a iz urina prisustvo belančevina. Po potrebi se radi ultrazvuk bubrega, dopler krvnih sudova vrata radi procene naslaga na karotidnim arterijama i pregled očnog dna. Svi ovi nalazi zajedno određuju koliko je rizik velik i koliko brzo treba uvesti terapiju.

Kako sniziti krvni pritisak bez lekova?

Promena životnih navika prvi je i nezaobilazan korak u lečenju, a kod blago povišenih vrednosti ponekad je sasvim dovoljna. Smanjenje unosa soli na manje od pet grama dnevno, što je jedna ravna kašičica, može spustiti gornji pritisak za nekoliko jedinica. Ishrana bogata povrćem, voćem, mahunarkama, integralnim žitaricama i ribom, poznata kao DASH dijeta, daje slične rezultate. Svaki izgubljeni kilogram viška donosi pad pritiska, a redovna fizička aktivnost od najmanje 150 minuta nedeljno, na primer brzo hodanje pola sata pet dana u nedelji, jača srce i krvne sudove. Prestanak pušenja, ograničavanje alkohola, dovoljno sna i bolje upravljanje stresom zaokružuju ovaj plan.

Lečenje hipertenzije lekovima, šta treba znati?

Kada promena navika nije dovoljna ili je pritisak od početka visok, lekar uvodi terapiju za pritisak. Danas postoji više grupa lekova koji deluju na različite načine, šire krvne sudove, izbacuju višak tečnosti ili usporavaju rad srca, a često se kombinuju u jednoj tableti radi lakšeg uzimanja. Terapija se pije svakog dana, i onda kada je pritisak normalan, jer je upravo lek razlog što su vrednosti dobre. Samostalno prekidanje lekova vodi ka naglom skoku pritiska. Ako se jave neželjeni efekti, poput kašlja, otoka oko skočnih zglobova ili vrtoglavice, treba se javiti lekaru koji može zameniti lek, a ne odustajati od lečenja.

Visok pritisak kod mladih i u trudnoći

Hipertenzija više nije bolest samo starijih ljudi. Sve češće se otkriva kod osoba od dvadeset i trideset godina, a iza toga uglavnom stoje višak kilograma, sedentarni način života, energetska pića, stres i nedostatak sna. Kod mlade osobe sa povišenim pritiskom lekar uvek traži i sekundarne uzroke. U trudnoći pritisak zahteva posebnu pažnju, jer povišene vrednosti posle dvadesete nedelje mogu ukazati na preeklampsiju, ozbiljno stanje opasno i za majku i za bebu. Zbog toga se trudnicama pritisak meri na svakom pregledu, a otoci lica i ruku, jaka glavobolja i treperenje pred očima razlog su za hitan dolazak kod ginekologa.

Koliko često treba meriti pritisak?

Odrasle osobe sa normalnim vrednostima trebalo bi da izmere pritisak najmanje jednom godišnje, a posle četrdesete i češće. Oni koji imaju povišen pritisak, dijabetes, višak kilograma ili hipertenziju u porodici treba da ga prate nekoliko puta mesečno. Pacijentima na terapiji savetuje se kućno merenje više puta nedeljno i kontrola kod lekara na tri do šest meseci, dok se vrednosti ne ustale. Redovno merenje traje manje od dva minuta, a može sprečiti infarkt, moždani udar i godine lečenja posledica koje su se mogle izbeći.